Moje iskustvo sa Covid19
Vakciniši se + odmah u ambulantu u slučaju simptoma
Sad kad se četvrti talas korone u Srbiji zahuktava hteo bih da podelim svoje iskustvo sa kraja trećeg talasa.
Ono što sam do sada shvatio u vezi sa ovim virusom jeste da je svaka priča, svaki slučaj, drugačiji pa možda i moja priča nekom pomogne.
Ozbiljno sam shvatio ovu epidemiju. Od marta prošle godine činimo sve da smanjimo mogućnost zaraze. Evo i sada (polovina avgusta 2021) i dalje nosim masku u svakoj zatvorenoj prostoriji. Izbegavam bliske kontakte. Dezinfikujem sve.
Vakcinacija i antitela
11. februar 2021: Prva doza Sinopharma.
3. mart: 20 dana od prve doze sam dao krv na analizu da proverim antitela.
4. mart: Druga doza. Imunološkinja sa kojom sam razgovarao je na moje pitanje o malom broju antitela 20 dana nakon prve doze (vidi gore) rekla da je moguće da vakcina nije bila delotvorona i da uradim novu analizu četiri nedelje nakon druge doze. Ako nivo antitela bude i dalje nizak nakon nekog vremena treba da se prijavim za neku drugu vakcinu. U tom momentu rekoh, ok. Što da ne. Vakcine nisu smrtonosne, a ovaj moj slučaj možda bude nekom zanimljiv za istraživanje.
1. april: Četiri nedelje nakon druge doze nova analiza. Vakcina ipak radi. Broj antitela 12 puta veći od referentne vrednosti.
Simptomi
23. april (petak) — sedam nedelje nakon druge doze: Iz nekog razloga osećao sam se onako — ne baš 100% fit.
24. april (subota): Preko dana ok, ali uveče sam dobio temperaturu. 37,2 °C.
Na internet stranici GZZJZ Beograd posvećenoj kovidu, koju sam to veče konsultovao, stoji da ako imate neki od pet nabrojanih simptoma (povišena temperatura, suv kašalj, otežano disanje, bol u mišićima, umor) treba odmah da se javite u kovid ambulantu.
Prva temperatura posle 13 godina (to je bilo za vreme svinjskog gripa, valjda). Odmah sam znao o čemu se radi. Ne znam kako i gde sam se zarazio. Postojalo je nekoliko mogućih opcija, ali to nije bilo važno.
Pravac covid ambulanta. Dok sam stigao tamo više nisam imao temperaturu. Opisao sam svoje stanje nadležnoj med. sestri. “Trebalo je da dođete 24 časa nakon pojave simptoma.” Na sajtu piše drugačije. “Nemate temperaturu”. Je l to znači da sad mogu da idem kući? “Ne. Ušli ste u crvenu zonu i ne možete kući bez pregleda i testiranja.” PCR test: pozitivan nalaz.
Doktorka koja me je primila je bila mlada, ali ne i neiskusna kada je reč o covidu. Pregledala me je. Dala mi je neki kineski antivirusni lek — favipiravir. “Ovo se ranije davalo tek na klinikama. Sada smo počeli da dajemo već u ambulanti. Je l želite?”. Ovo sam iskapirao kao još jedan masovni eksperiment i rekoh : Što da ne. Bolest je nova. Opaka. Medicinski radnici i naučnici i dalje uče. Možda moje iskustvo pomogne.
Otišao sam kući. U samoizolaciju. Uz dogovor da dođem nakon pet dana na kontrolu (kada ispraznim kutiju ovog antivirusnog leka).
Samoizolacija
Odmah sam to veče uzeo prvu dozu leka. 8 tableta. Ukupno sam popio 40 za pet dana uz gomilu vitamina i aspirin (protiv zgrušavanja krvi). Mislim da sam za tih pet dana popio više tableta nego za ceo život ukupno.
Prva dva dana sam se osećao kao da imam prehladu. I to slabiju.
Onda sam dva dana kašljao. Nešto malo.
I to je to.
Petog dana sam po dogovoru otišao na kontrolu. Sve ok. Je l mogu sada napolje? “Ne. Samoizolacija je samoizolacija. Traje 14 dana”. Dobio sam savet da sutradan uradim još jedan test krvi. D-dimer.
Vratio sam se kući. Samoizolovan i dalje. Ali nastavio sam normalno da radim svoj posao (ionako sam WFH). Gledao filmove, serije, NatGeo i više od svega Kitchen24.
Šesti dan (29. april) nakon simtpoma i kontrole u kovid ambulanti, po savetu doktorke, sam uradio test krvi. Vrednost D-dimera je bila duplo veća od referentne vrednosti. Tada sam se prvi put malo zabrinulo. Znam da je to zgrušavanje krvi usled covida ozbiljna stvar. Moj tast je preminuo u decembru od covida i možda baš zbog toga.
Pozvao sam jednu privatnu doktorku za koju znam da dobro rešava covid, ali mi je njen pristup izgledao malo agresivan za moje simptome i činjenicu da sam vakcinisan.
Otišao sam na pregled na drugo mesto. Pluća su bila kako treba. Jedino što mi je aspirin zamenjen drugim lekom — rivaroksaban. Još jedan po mom mišljenju eksperimentalni lek jer sam uz kutiju leka dobio i malu knjižicu sa nekim uputstvima i informacijama koju je trebalo da imam uz sebe, i pokažem ako nešto krene po zlu. 15 dana terapije ovim lekom.
Petog dana od ovog pregleda (4. maj) sam uradio još jedan test krvi. D-dimer je značajno opao nakon terapije rivaroksabanom.
To je to. Sada sam samo čekao kraj samoizolacije.
Sedmog dana nakon isteka samoizolacije (15. maj) sam uradio novi test antitela da bih nekako potvrdio da sam završio sa covidom. 52 puta više od referentne vrednosti.
Takođe, ispitao sam i D-dimer. Još je opao.
Tri nedelje nakon isteka samoizolacije samo počeo da vozim bicikl. Još jednu nedelju i vratio sam se trčanju.
Zaključak
Razmišljao sam o prvom odlasku u covid ambulantu. U čekaonici smo bili samo jedan mladić i ja.
Drugi put je bila značajno veća gužva. Neki od pacijenata su imali ozbiljne simptome. Nisu imali snage da se popnu uz stepenice. Zajapurena lica svuda.
Ovo je moje iskustvo sa kovidom. Mislim da sam uradio dobru stvar što sam se javio posle 30 minuta od pojave temperature.
Mogao sam neke stvari da ne uradim, da preskočim, ali sam se odlučio da potpuno verujem lekarima i njihovom znanju i iskustvu koje su posedovali u tom trenutku. Možda bi sve ovo prošlo lagao i bez svega ovoga. To nikada nećemo znati.
Ipak sam stava da mi je vakcinacija, pravovremeni odlazak u ambulantu i pravilna terapija, omogućilo da ova ozbiljna bolest, koja je do sada ubila više od 4 miliona ljudi u svetu, prođe sa vrlo malim, usudio bih se da kažem, skoro nikakvim simptomima.
Zato: vakcinišite se, a ako se u nekom trenutku slučajno zakačite covid javite se lekaru ODMAH.
